Kisik

Kisik ili oksigen (latinski: oxygenium, iz grčkog ὀξύς ‚oxys‘, oštar, kiseo i γεννάω ‚gen-‘ koji stvara, odnosno onaj koji stvara kiselinu) jeste hemijski element koji se označava simbolom O i ima atomski broj 8. U periodnom sistemu nalazi se u šestoj glavnoj grupi, odnosno pripada halkogenim nemetalima. On je najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori sa udjelom od 48,9%^[6] do 49,4%^[1], odnosno oko 30% po masenom udjelu,^[7] po čemu je poslije željeza drugi po rasprostranjenosti. Također čini i 20,8% Zemljine atmosfere.

Kisik,  ₈O

Kisik u periodnom sistemu
↓                                                                     ↓                                                             →                                                             →
Hemijski element, Simbol, Atomski broj	Kisik, O, 8
Serija	Nemetal
Grupa, Perioda, Blok	16, 2, s
Izgled	bezbojni plin
Zastupljenost	49,4[1] %
Atomske osobine
Atomska masa	15,999 (15,99903 – 15,99977)[2] u
Atomski radijus (izračunat)	60 (48) pm
Kovalentni radijus	66 pm
Van der Waalsov radijus	? pm
Elektronska konfiguracija	[He]2s22p4
Broj elektrona u energetskom nivou	2, 6
1. energija ionizacije	1313,9 kJ/mol
2. energija ionizacije	3388,3 kJ/mol
3. energija ionizacije	5300,5 kJ/mol
4. energija ionizacije	7469,2 kJ/mol
Fizikalne osobine
Agregatno stanje	gas
Kristalna struktura	kubična
Gustoća	1,429[3] kg/m3 pri 273,15 K
Magnetizam	paramagnetičan (${\displaystyle \chi _{m}}$ = 1,9 · 10−6)[4]
Tačka topljenja	54,8 K (−218,3 °C)
Tačka ključanja	90,15 K (−183[5] °C)
Molarni volumen	17,36 · 10−6 (čvrsti) m3/mol
Toplota isparavanja	5,58[5] kJ/mol
Toplota topljenja	0,222 kJ/mol
Pritisak pare	1 · 104 Pa pri 73 K
Brzina zvuka	317,5 m/s pri 293 K
Specifična toplota	920 J/(kg · K) kod 298 K
Specifična električna provodljivost	0 S/m
Toplotna provodljivost	0,02658 W/(m · K)
Hemijske osobine
Oksidacioni broj	−2, −1, 0, +1, +2
Oksid	?
Elektrodni potencijal	1,23
Elektronegativnost	3,44 (Pauling-skala)
Izotopi
Izo RP t1/2 RA ER (MeV) PR 15O sin 122,24 s ε 2,754 15N 16O 99,762 % Stabilan 17O 0,038 % Stabilan 18O 0,2 % Stabilan
Sigurnosno obavještenje
Oznake upozorenja O Oksidirajuće
Obavještenja o riziku i sigurnosti	R: 8 S: (2-)17
Ako je moguće i u upotrebi, koriste se osnovne SI jedinice. Ako nije drugačije označeno, svi podaci dobijeni su mjerenjima u normalnim uvjetima.

U elementarnom obliku kisik se pretežno javlja kao kovalentni homodimer, tj. kao spoj iz dva atoma sumarne formule O₂, što označava molekularni kisik, dioksigen ili dikisik. On je bezbojan gas bez mirisa i okusa, a u čistom zraku ga ima oko 20,942%. Neophodan je za sagorijevanje i koroziju. Potreban je za život gotovo svih živih bića na Zemlji. Stvaraju ga biljke u procesu fotosinteze, ali ga i same troše za disanje, mada ne toliko koliko ga proizvedu fotosintezom. Za disanje biljke uzimaju kisik direktno iz zraka ili resorpcijom iz vode (rastvoreni kisik). U visokim koncentracijama kisik je za većinu živih bića otrovan. Metastabilni, vrlo reaktivni alotropski oblik kisika sa tri atoma kisika O₃ naziva se ozon.

Atomarni kisik, odnosno kisik u obliku slobodnih, pojedinačnih atoma je stabilan samo pod ekstremnim uslovima, naprimjer u vakuumu u svemiru ili u vrelim atmosferama zvijezda. On ima određeni značaj kao međuproizvod u mnogim reakcijama u hemiji atmosfere.

Historija Harry H. Binder (1999). Lexikon der chemischen Elemente. Stuttgart: S. Hirzel Verlag. ISBN 3-7776-0736-3.

^ Michael E. Wieser, Tyler B. Coplen: Atomic weights of the elements 2009 (IUPAC Technical Report) u: Pure and Applied Chemistry. 2010, str. 1, doi:10.1351/PAC-REP-10-09-14

^ GESTIS^{[mrtav link]} baza podataka

^ Weast, Robert C. (gl.ur.) (1990). CRC Handbook of Chemistry and Physics. Boca Raton: CRC (Chemical Rubber Publishing Company). str. E-129 do E-145. ISBN 0-8493-0470-9.

^ ^{a b} Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang (2011). "Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks". Journal of Chemical & Engineering Data. 56: 328–337. doi:10.1021/je1011086.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

^ Römpp Lexikon Chemie (9 izd.). Georg Thieme Verlag. 1989. ISBN 3-13-734609-6.

^ Sauerstoff, Lexikon der Geowissenschaften, pristupljeno 25. septembra 2017. (de)

^ E. Pilgrim (1950). Entdeckung der Elemente. Stuttgart: Mundus Verlag.

^ Joseph Priestley (1. 1. 1775). "An Account of Further Discoveries in Air. By the Rev. Joseph Priestley, LL.D. F. R. S. in Letters to Sir John Pringle, Bart. P. R. S. and the Rev. Dr. Price, F. R. S.". Phil. Trans. 65: 384–394. doi:10.1098/rstl.1775.0039.

^ ^{a b c d e f g} Holleman, Wiberg (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie (102 izd.). Berlin: de Gruyter. str. 497–540. ISBN 978-3-11-017770-1.

^ M.J. Kirschner (2012). "Oxygen". Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA. doi:10.1002/14356007.a18_329.

^ National Physical Laboratory, Kaye and Laby: Tables of Physical and Chemical Constants, 16 izd., 1995; D. Ambrose, M.B. Ewing, M.L. McGlashan, Critical constants and second virial coefficients of gases Arhivirano 24. 3. 2017. na Wayback Machine.

^ J. A. Dean: Lange's Handbook of Chemistry, 15. izd., McGraw-Hill, 1999; sekcija 6; tabela 6.5 Critical Properties.

^ Juergen Carstens: Berechnung der NOx-Rohemission eines Verbrennungsmotor im Schichtladebetrieb, The IP.com Journal, 2003.

^ ^{a b} The Nubase evaluation of nuclear and decay properties Arhivirano 24. 7. 2013. na Wayback Machine (PDF) (en)

^ NMR-osobine kisika na www.webelements.com

^ Claude Allègre, Gérard Manhès, Éric Lewin (2001). "Chemical composition of the Earth and the volatility control on planetary genetics". Earth and Planetary Science Letters. 185 (1-2): 49–69. doi:10.1016/S0012-821X(00)00359-9.CS1 održavanje: više imena: authors list (link)

^ dtv-Atlas Chemie. 1 (10 izd.). dtv-Verlag. 2006. ISBN 978-3-423-03217-9.

^ A. M. Davies (ur.) (2003). Treatise on Geochemistry, Volume 1: Meteorites, Comets, and Planets. Elsevier. ISBN 0-08-044720-1.

^ Kippenhahn, Weigert (1991). Stellar Structure and Evolution (1 izd.). Berlin: Springer. ISBN 3-540-58013-1.

^ Arzneimittelgesetz – AMG, § 50. (PDF), 10. juni 2007.

^ A. New (2006). "Oxygen: kill or cure? Prehospital hyperoxia in the COPD patient". Emerg Med J. 23: 144–146. doi:10.1136/emj.2005.027458. PMID 16439751.

^ E948: Oxygen na stranici food-info.net, pristupljeno 25. septembra 2017.